CORRECT LYRICS
Lyrics : Sahrani nju u grob (Romeo i Julija)
Na istoku se sivo jutro smeška
Na mrku noć, i zlatni oblak mreška
Putanjom dana, gde vatreni juri
Titana dvopreg, mrak pirgavo-suri
K'o pijan se tetura. Pre no grane
Sunce, pa osvit, obodri i stane
Pa pije noćnu rosu žarkim okom
Moraću cveće sa blagodarenim sokom
I otrovnica da naberem trava
Punu tu korpu. Grobnica je prava
Rastinju zemlja, mada mu je mati;
Al' grob je taj i rasadnik što pati
Sve novi plod, a decu svoju tu
Na materinskim grud'ma ona svu
Doji i hrani: svakog od njih
Druške, al' ima vrednosti u svih;
Dok mnogo ima svojstva izvanredna
O, blagoslov su cvet i travka čedna
I kamen, kad se samo k'o što treba
Koriste: nema ničeg ispod neba
Toliko zlog da korist dalo ne bi
A ničeg tako dobrog što u sebi
Izopačenja klicu ne prikriva
Skrene li s puta svog: vrlina biva
Ispod nežnog tkiva
Kožice cvetka tog i lek se skriva
I otrov ljut: on mirisom opija;
Ko okusi trenutno ubija
Zlo i dobro vode boj
I u čoveku, k'o u biljci toj
I gde nad dobrim zla duh otme mah
Crv smrti biljku rastoči u prah
Okej, okej
Pomoz Bog, oče
Blagosloven bio!
Blagosloven bio!
Čiji to glas pre zore čujem mio?
Nisu ti valjda koze na broju
Kad napusti ovako zorom svoju
Postelju, sinko. Starca briga mori
Pa se zbog nje sa snom bori;
A zdrava mladost zlatne snove sniva
Kad čista srca legne da počiva;
Pa držim, kad si docao pre zore
Da brige neke tište te i more;
Il' ako ne, onda naš Romeo
Svu noć nije oči sveo
Nije oči sveo
Nije oči sveo
Nije oči sveo
To je: al' zato slušaću ljuškan beh
Sa Rozalinom? Bože, prosti greh!
Sa Rozalinom? Ne daj, Bože! Sad
Nit' znam to ime niti znam taj jad
Tako te volim! Ali onda gde?
I pre no pitaš reći ću ti sve
U dušmana svog na gozbi bio
I nenadno me neko obranio
A njega ja: pa molim lek za sebe
I za nju tvoga znanja i u tebe:
Ne gajim mržnju, da ne da Bog!
Jer molim i za dušmanina svog
Govori jasno, prosto! Ko uvija
Pri ispovesti, sinko, on dobija
Čuj tad jasno:
Kćer Kapuleta moćnog volim strasno
I ona mene, i mi
Obavili smo sve sem to što ti
Venčanjem valja još da svršiš. Sad
Kako je sretoh ja, gde i kad
Kako zavoleh, kako l' jedno drugo
Vezasmo rečju, to bi bilo dugo
Sada tebe ja molim
Venčaj me danas s onom koju volim
O, sveti Franjo! Čudna preokreta!
Pa Rozalinu ti si mimo sveta
Voleo, reče; a sad - luk i voda!
Međer je ljubav mladeži tvog roda
U oku, ne u srcu. Božja majko!
Kol'ko li samo slane vode, brajko
Niz obraz žut zbog Rozaline proli
I koliko li na tu ljubav soli
Potroši, da je začiniš; a ona
Ljutava sad! Ta cela vasiona
Od pare tvojih uzdaha se puši
I sad još; i zaglušuju mi uši
Leleci tvoji još; a evo, bome
I sad još prljav trag na licu tvome
Od suze neizbrisane! Što god bi
Tebe i jada tvog, i on i ti
Za Rozalinu beste; i sad tako:
Obrnu si ćurak naopako?
Kad je muškarac postojan k'o pena
Može da greši mirno tad i žena
Tu ljubav ti si koreo inače
Ne ljubav, nego zaluđenost, đače
Reče, sahrani nju u grob
Na mrku noć, i zlatni oblak mreška
Putanjom dana, gde vatreni juri
Titana dvopreg, mrak pirgavo-suri
K'o pijan se tetura. Pre no grane
Sunce, pa osvit, obodri i stane
Pa pije noćnu rosu žarkim okom
Moraću cveće sa blagodarenim sokom
I otrovnica da naberem trava
Punu tu korpu. Grobnica je prava
Rastinju zemlja, mada mu je mati;
Al' grob je taj i rasadnik što pati
Sve novi plod, a decu svoju tu
Na materinskim grud'ma ona svu
Doji i hrani: svakog od njih
Druške, al' ima vrednosti u svih;
Dok mnogo ima svojstva izvanredna
O, blagoslov su cvet i travka čedna
I kamen, kad se samo k'o što treba
Koriste: nema ničeg ispod neba
Toliko zlog da korist dalo ne bi
A ničeg tako dobrog što u sebi
Izopačenja klicu ne prikriva
Skrene li s puta svog: vrlina biva
Ispod nežnog tkiva
Kožice cvetka tog i lek se skriva
I otrov ljut: on mirisom opija;
Ko okusi trenutno ubija
Zlo i dobro vode boj
I u čoveku, k'o u biljci toj
I gde nad dobrim zla duh otme mah
Crv smrti biljku rastoči u prah
Okej, okej
Pomoz Bog, oče
Blagosloven bio!
Blagosloven bio!
Čiji to glas pre zore čujem mio?
Nisu ti valjda koze na broju
Kad napusti ovako zorom svoju
Postelju, sinko. Starca briga mori
Pa se zbog nje sa snom bori;
A zdrava mladost zlatne snove sniva
Kad čista srca legne da počiva;
Pa držim, kad si docao pre zore
Da brige neke tište te i more;
Il' ako ne, onda naš Romeo
Svu noć nije oči sveo
Nije oči sveo
Nije oči sveo
Nije oči sveo
To je: al' zato slušaću ljuškan beh
Sa Rozalinom? Bože, prosti greh!
Sa Rozalinom? Ne daj, Bože! Sad
Nit' znam to ime niti znam taj jad
Tako te volim! Ali onda gde?
I pre no pitaš reći ću ti sve
U dušmana svog na gozbi bio
I nenadno me neko obranio
A njega ja: pa molim lek za sebe
I za nju tvoga znanja i u tebe:
Ne gajim mržnju, da ne da Bog!
Jer molim i za dušmanina svog
Govori jasno, prosto! Ko uvija
Pri ispovesti, sinko, on dobija
Čuj tad jasno:
Kćer Kapuleta moćnog volim strasno
I ona mene, i mi
Obavili smo sve sem to što ti
Venčanjem valja još da svršiš. Sad
Kako je sretoh ja, gde i kad
Kako zavoleh, kako l' jedno drugo
Vezasmo rečju, to bi bilo dugo
Sada tebe ja molim
Venčaj me danas s onom koju volim
O, sveti Franjo! Čudna preokreta!
Pa Rozalinu ti si mimo sveta
Voleo, reče; a sad - luk i voda!
Međer je ljubav mladeži tvog roda
U oku, ne u srcu. Božja majko!
Kol'ko li samo slane vode, brajko
Niz obraz žut zbog Rozaline proli
I koliko li na tu ljubav soli
Potroši, da je začiniš; a ona
Ljutava sad! Ta cela vasiona
Od pare tvojih uzdaha se puši
I sad još; i zaglušuju mi uši
Leleci tvoji još; a evo, bome
I sad još prljav trag na licu tvome
Od suze neizbrisane! Što god bi
Tebe i jada tvog, i on i ti
Za Rozalinu beste; i sad tako:
Obrnu si ćurak naopako?
Kad je muškarac postojan k'o pena
Može da greši mirno tad i žena
Tu ljubav ti si koreo inače
Ne ljubav, nego zaluđenost, đače
Reče, sahrani nju u grob
